LOKALNI MEDIJI KAO NAJVEĆI NOSIOCI PROMENA
VELIKI UTICAJ LOKALNIH NOVINARA NA REŠAVANJE PROBLEMA U OPŠTINAMA ŠIROM SRBIJE
“Lokalni mediji za građana u njihovom gradu u lokalnim zajednicama predstavlja njihov glavni, resursni, servisni centar iz kog oni saznaju različite informacije, pod nazivom naš mali javni servis.”
Lokalni mediji se bave temam, koje su apsolutno neophodne za razvoj lokalnih zajednica i koje doprinose razvoju lokalne demokratije, a profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić istraživala je ovu temu dublje.
1.Koliko su danas važni lokalni mediji i koja je tačno njihova uloga?
– Lokalni mediji su veoma važni za razvoj društva, jer nam oni upućuju poruku da je to zaista jedno pravo informisanje i pravovremeno informisanje u okviru lokalnih zajednica. Lokalni mediji zapravo rade sve ono što nacionalni mediji ne stižu ili ne žele da se bave tim nekim menje lokalnim temama. U lokalnim medijima se neguju glasovi koje mi ne možemo da čujemo, inače na nekim nacionalnim ili velikim medijima, ili medijima koji imaju inače veliku nacionalnu pokrivenost, ali koji ne zadiru u neke manje životne probleme koji su od značaja za neku lokalnu zajednicu. Postoje različiti lokalni mediji, oni koji su nezavisni, koji su slobodni od bilo koje vlasni, tačnije kritički prema vlasni i oni koji su pristrasni, bliski vlasti. Kod nas je velika ta polarizacija, i kod nas postoji društvena i politička polarizacija i medijska polarizacija, gde se dobija crno belu sliku. Ono što lokalni mediji mogu da urede jeste da doprinesu da se ta polarizacija smanji pod uslovom da imaju uvid u to šta radi lokalna samouprava, da od njih dobijaju informacije, a da istovremeno ima parvo da kritikuju u ime građana I da postavljaju ta pitanja. Ja sam u svojim istraživanjima i odlaskom u lokalne medije videla da se oni bave temama, koje su apsolutno neophodne za razvoj lokalnih zajednica I one koje dosta doprinose razvoju lokalne demokratije, koje recimo ne mogu da vidim na nacionalnoj frekvenciji.
|
“Lokalni mediji neguju drugačije glasove I pokreću teme, Kojima se veliki mediji ne bi bavili I na taj način doprinose razvoju loklne demokratije zato što postavljeju drugačija pitanja važni, a lokalna demokratija ne može da funkcioniše bez da radi u interesu građana.”
- Da li su građani svesni važnosti lokalnih medija? Prepoznaju li ih kao „male javne servise“?
Apsolutno. Ja sam iz svojih istraživanja dobila da mi urednici i uredice kažu kako je percepcija građana u njihovom gradu u lokalnim zajednicama mišljenja da je to njihov glavni, resursni, servisni centar iz kog oni saznaju različite informacije, pod nazivom naš mali javni servis. Građani kažu da prvo zovu lokalne medije kad im ne stane struje, da pitam zašto nemam struju, a ne EPS ili kad je na primer rupa na put. Urednica Portala Krug, Marina Miljković Dabić, rešila je bezbroj problema građana baš zato što je bila posvećena i preuzela je na sebe tu ulogu, ali to nije uloga lokalnih medija da rešava ono što je u nadležnosti lokalne samouprave, a tu je problem, jer insticucije koje treba da se bave tim problemima se zapravo i ne bave tim temama. Tako da su građani su shvatili, da kad imaju neki problem, najbolje je da se obrate lokalnim medijima jer oni najbrže dolaze do nekoh ko je u toj službi i da im postave pitanje i da ih pošalje na teren. Tako su u mnogim gradovima od Subotice do Pirota i od Bora do Užica rešeni mnogi inftastrukturni i komunalni problem.
- Radili ste istraživanje o stanju u lokalnim medijima u Srbiji. Šta je ono pokazalo? Da li se, prema Vašem mišljenju, situacija poboljšava ili pogoršava?
Postoji jedna konstanta lošeg stanja u lokalnim medijima, oni su svojevremeno bili na udaru niskih plata, prekarnosti, rada, gde su se lokalni novinari dovijali da dođu do osnovnih sredstava za razvoj. Pa je onda bio period u kom se možda ta situacija malo poboljšala, ali su došli novi pritisci, kao što su to ekonomski pritisci, u smisli odbijanja i reklamiranja određenih preduzeća ili nameta koji lokalni mediji moraju da plate na godišnjem nivou, takes, od plaćanja za muziku do svih ostalih taksa koje imaju. Takođe, tu su i politički pritisci koji si jako izraženi i konstantni, pogotovo na medije koji kritikuju vlast, ali ne samo trenutnu vlast nego i prethodne. Pre privatizacije je postojala jedna nelojalna konkurencija između medija koji su bili u vlasništvu opštine, tačnije su finansirani od strane lokalne samouprave i onih koji su pokušavali da sami zarade na tržištu. I tu može da se vidi jedna hijerarhija uticaja sismeta, od najviših nivoa do onih najnižih nivoa a to su individualni novinarski nivoi gde novinari nemaju ni sastifikaciju ni motivaciju da bi se dalje bavili novinarstvom.
“To je konstantno lose stanje gde postoje samo kozmetičke promene, te popravke nisu suštinske na našem medijskom tržištu ima preveliki broj mediji, a malo je igrača koji zaista tu treba da opstanu po nekim parametrima da donor posluju I da imaju kbvalitetan sadržaj.”
Kad mediji ima lošu finansijku i ekonomsku situacijiju, političke pritiske onda on ne može da se posveti nekom kvalitetnom sadržaju i primoran je da konkuriše za različite projekte, za sufinansiranje. Moje istraživanje je ukazalo da danas sve više ima malih medija u kojim radi po jedan, dvoje troje, a sa takvim brojem ljudi ne može da se pokrije sve što se dešava u gradu, i onda se pribegava nekim drugim instrumentima, prenos vesti iz drugih medija I onda se dovodi u pitanje originalnosti, autorstva I šta vi kao lokalni mediji nudite svojoj lokalnol zajednici.
- Koji bi ste savet dali nekome ko želi da osnuje nezavisne lokalne medije? Da li je to danas uopšte moguće?
Danas je to jako teško. Osnivanje medija je jedna velika avantura i nešto u šta se ljudi ne u puštaju jer smatraju da je to skupa zabava, gde treba velika količina para. Ono što ohrabruje sa druge strane su mediji civilnog sektora ili mediji takozvanog trećeg sektora i mediji koji su osnovani u proteklih nekoliko godina kao neki mali starupovi i postoji izvori nekog koji ima tim i želi nešto da pokrene. Moj kolega, Marko Nedeljković, docent sa Fakulteta političkih nauka, koji predaje preduzetničko novinarstvo on bi boje rekao na koji način mediji može da uspe, kad je osnovan kao neki starup ili kao kada želi da pokrene svoj biznis, šta je tu neophodno. Veliki je tu problem, jer to treba finansirati i problem orjentacije da se vidi u kom smeru ide sloboda i od koga. Takođe, ti mediji treba da opstanu u svojoj originalnosti i inovativnosti, ako se susretne sa političkim pritiscima, što je veoma teško.
- Istraživanje lokalnih medija pre dve godine motivisalo Vas je da razradite ideju povezivanja lokalnih medija i studenata Fakulteta političkih nauka iz Beograda? Koliko ste zadovoljni dosadašnjim tokom realizacije projekta i šta će biti njegov najveći uspeh?
Projekat još uvek nije završen. On se realizuje do kraja marta. Ja sam izuzetno zadovoljna jer smo uspeli da spojimo različite generacije, profesije i da povežemo urednice uspešnih lokalnih medija u Srbiji sa studentkinjama novinarstva koje tek treda da uđu u tu profesiju. Pored radionice koju smo imali na samom fakultetu gde su učestvovali i drugi profesori, moje studentkinje su dobile priliku da idu na teren, da rade u tim redakcijama, da budu na ulici Kraljeva, Užica, Valjeva I Kragujevca, da obilaze različite lokalne samouprave i da sa svojim urednicama imaju različite intervjue sa različim ljudima. Ono što je ovaj projekat pokazao jeste da su teme nepresušne u svim lokalnim sredinama, ali ono što je meni bilo najzanimljivije jeste da te teme mogu da se urade na nov način, jer sam videla da su neke stare ponovo posećene iz igla mojih studentkinja, koje su na jedan nov i originalan način pomogle urednicama da to vide na jedan drugačiji način. Ono što je ključno jeste da su moje studentkinje dobile priliku za praksu na samom terenu, a sa druge strane taj pogled mladog čoveka i mlade žene koja odlazi u neki grad u kom nikad pre nije bila vidi se drugačije. Vaš prilog kao učesnice ovog projekta o Kraljevu kao turističkom mestu, za nekoga ko živi u Beogradu, a dolazi iz Aranđelovca, bio je nov pogled na taj grad, i ja koliko sam videla imalo je zaista puno pregleda na društvenim mrežama. To je ono što je, možda tom mediju nedostajalo, a to je ukazalo vašoj urednici da vidi da može i na taj način da radi. Tako da je veoma važno da mladi novinari budu obrazovani na fakultetu, ali je mnogo važnije da provedu neko vreme na terenu i pogotovo da rade sa iskusnim urednicima, koji će ih odmah baciti u vatru. Apliciraću za nastavk ovog projekta, zato što mislim da je ključno da povezivanje akademije kao faklutet i medija, kako bi studenti stekli praktična znanja o novinarstvu.
Ja puno putujem i vidim različite načine na koje novinarstbo prakrikuje u Americi, Zapadnoj Evropi i delovima sveta u kojima je zaista neophodo a to je da neko sa dvadesetdve godine ide na teren i izeštava a da to nisu mediji sa nacionalnom frekvencijpom.