Od početka godine ubijeno 27 žena u Srbiji, a u proteklih 10 godina preko 300 njih, tema je druge po redu panel diskusije „Stop femicidu“ održane u Kragujevcu.
Panel diskusija održana je povodom svetske kampanje „16 dana aktivizma“, pod nazivom „Stop femicidu – Ne ignoriši zlo!” koja za cilj ima da podigne svest svih građana o štetnosti pojave femicida u našem društvu i mobiliše sve organe javne vlasti, medije, organizacije civilnog društva i druge aktere u primeni politike Vlade Republike Srbije ka nultoj toleranciji prema nasilju.
Nasilje nad ženama može biti verbalno, psihičko, fizičko, seksualno, ekonomsko i može se desiti svakoj ženi i ne predstavlja posledicu njenog ponašanja. Prema podacima Ujedinjenih nacija svaka treća žena u svetu doživi seksualno i fizičko nasilje. Femicid se razlikuje od drugih oblika ubistva jer se radi o rodno zasnovanom ubistvu žene samo zato što je žena.
-Femicid mora biti zakonski sankcionisan i osuđen od strane svih građana, izjavio je na uvodom izlaganju Miroslav Petrašinović, član Privremenog organa Grada Kragujevca.
Potom se svima obratio vođa projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ Mihael Engel i istakao značaj partnerstva sa našom zemljom.
-Važno je da se omogući bolje predstavljanje žena i devojčica širom sveta. Moramo se boriti protiv svakog oblika rodno zasnovanog nasilja i napraviti pristup usredređen da pomogne žrtvama da oni mogu da obezbede svoja prava. Mi kao partneri u sprovođenju projekta posvećeni smo primeni ove razvojne politike i tome da pomognemo partnerima iz Srbije da se spreči svaki oblik rodno zasnovanog nasilja, posebno femicida, rekao je Engel.
Prošle godine Kragujevac je imao jedan slučaj femicida, ove godine nijedan. To da su se žene osnažile da prijave nasilje govore podaci da od početka godine do sada postoji oko 1.300 prijavljlenih nasilja u porodici od kojih nisu svi evidentirani, što je mnogo više od celokupnog broja prošle godine.
Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić ističe da imamo dobre zakone ali je bitno ubrzati procedure.
-Do kraja samog postupka dođe od 1-5 % žena i to je toliko mali i poražavajući podatak. Procedure dugo traju, isrcpljujuće su za žrtve i emotivno ih unakaze. Dakle kada se desi nasilje i imamo mapirano ko je nasilnik potrebno je minimum mesec dana pritvora za nasilnika. Od tog momenta dolazimo do toga da mogu da se prikupe dokazi i da ne može da se utiče na svedoke, izjavila je Mitić.
Za još jedno od rešenja navodi se uvodjenje registra nasilnika.
-Od januara do novembra ove godine imali smo izrečenih 760 hitnih mera, od čega su 430 zabrane prilaska i komunikacije i 330 sa udaljenjem učinioca iz porodičnog domaćinstva. U prvom trenutku žene nemaju dovoljno poverenja u institucije iz razloga što se plaše, ne znaju šta će sa decom, da li će biti podržane od strane porodice, prijatelja i okoline, kaže kriminalistički inspektor za nasilje u porodici Dragana Stojanović.
Članica Komisije za socijalnu politiku, zdravstvo i obrazovanje privremenog organa Grada Kragujevca dr Gordana Damjanović ističe da su kapaciti koijima grad raspolaže nedovoljni.
-Pođimo od centra za socijalni rad koji moraju da imaju dovoljno kapacaciteta, posebna odeljenja i ljude koji će se samo baviti ovim problemom. Posle pandemije kovida broj prijava se povećao, povećalo se prepoznavanje, povećala se snaga žena da kažu da su žrtve porodičnog nasilja, dosta su uticali mediji, dosta je uticala zakonska regulative, medjutim desila se i promena svesti.
Na pitanje šta se desi da se žena kasnije predomisli i odustane od prijave, Vera Simić iz Oaze sigurnosti ističe da je to uglavnom nereagovanja na vreme.
-Problem je u tome što se ostavi neko vreme da nasilnik počinje da manipuliše. Dok sam radila kao advokatica u Oazi sigurnosti imali smo odličnu saradnju sa centrom za socijalni rad, i kada me iz centra pozove saradnica i kaže da ima ženu kojoj je potrebna pravna pomoć, uvek na pitanje kada da dodje odgovorim odmah. Jer ako se desi da kažem sutra ili prekosutra pitanje je da li će doći. Najbitnije je reagovati istog momenta, rekla je Simić.
Kampanja „Stop femicidu“ organizovana je od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji”. Počela je od 24. novembra i trajaće do 10. decembra.